srijeda, 16. siječnja 2008.
subota, 12. siječnja 2008.
IZJAVA TANJE OBRADOVIC
Elmir, Zorica i Zeka su mi stalno u glavi, ne mogu da se pomirim s tim da ih nema. Elmir mi je bio kao brat rođeni, sa Zekom sam se konstantno čula i dogovarala šta ćemo raditi kada Suza izađe iz kuće „Velikog brata“, a Zorica je jedno predivno biće, anđeo koji je ušao u kuću. Uopšte mi nije do života. Najviše bih volela da ih sanjam i da mi kažu šta da radim - priča za „Blic“ Lozničanka Tanja Obradović, bivša ukućanka „Velikog brata“.
Njena tuga ne prestaje ni desetak dana nakon 28. decembra i saobraćajne nesreće kod Obrenovca, u kojoj su poginuli njeni prijatelji Elmir Kuduzović (26), Zorica Lazić (24) i Stevan Zečević (24), učesnici ovogodišnjeg serijala „Veliki brat“. Tanja uglavnom leži u krevetu, u Elmirovoj dukserici, držeći u rukama Zekine naočare i jelkicu sa Zoričinom slikom, koju je trebalo da joj da kada stignu u Loznicu.
Na žurku u grad podno Gučeva oni su, zajedno sa bivšom ukućankom Jelenom, krenuli iz Beograda, nakon televizijske emisije u kojoj su svi učestvovali. U Loznici ih je čekao bivši ukućanin Danilo.
Prema Tanjinim rečima, u jednim kolima bili su ona, njen drug Zoran i Jelena, dok su u druga kola seli njen drug Vlado, Elmir, Zorica i Zeka.
- Projurili su pored nas i tada sam nazvala Elmira i rekla sam mu: „Molim te, nemojte brzo da vozite“. On mi je rekao: „Taki, opušteno ba, šta ti je, zar sumnjaš u nas“. Putovali smo sigurno još deset minuta i onda je Zoranu zazvonio telefon. Javio se, nakon čega nam je rekao da su stradali. Vratili smo se tamo, videla sam Vladu krvavog, a iz vode su se videli točkovi automobila. Potrčala sam da skočim u reku da ih spasem, ali nisu dali ni meni ni Zoranu da siđemo dole. Molila sam ljude tamo, molila sam Boga, sve sam molila samo da su živi. Zvala sam i moga tatu. Došla je i Hitna pomoć, dali su mi neku injekciju, ali ništa me nije smirilo, samo sam htela da ih vidim žive. Onda su počeli da ih izvlače, posle jednog sata moje kuknjave. Da bi me smirili, lagali su me da nema vode u autu, da su povređeni i da su se onesvestili. Tata mi je rekao da su ih odvezli u bolnicu, naterala sam ga da me vozi tamo i videla sam da ih tamo nema. Pošli smo kod Jece i onda su nam javili, u stvari konačno su nam priznali da ih nema više - priseća se Tanja kroz suze te tragične večeri.
Usledili su, kako kaže, najgori dani njenog života. Tri dana - tri sahrane njenih dobrih prijatelja. Na Elmirovoj sahrani noge su joj opasno promrzle, ali, otupela od tuge i bola, ništa nije osećala. Kada su joj noge otkazale, odvezli su je u bolnicu, gde je dobila infuziju. Sutradan su joj rekli da bi ostala bez nogu da je samo još deset minuta bila na takvoj hladnoći.
Nakon povratka iz Gračanice, Tanja nekoliko dana nije ni izlazila iz svoje kuće. Vreme provodi sećajući se druženja sa Elmirom, Zoricom i Zekom. Sa Suzanom komunicira putem SMS-a jer, kako kaže, teško im je da pričaju. Čuje se i sa Zekinim bratom, kao i sa Elmirovom sestrom i majkom.
- Prestala sam da pijem tablete jer ne mogu više. Ne spavam uopšte, razmišljam o njima i onda, kada malo zaspim, stalno sanjam neke saobraćajne udese - priča Tanja, dok licu privlači Elmirov duks i duboko udiše.
utorak, 8. siječnja 2008.
SUZANA PAVLOVIC === PSLE SVEGA
Kako su bili lepi kada su ponovo ušli u kuću. Svi u belom, kao anđeli. Srećni, nasmejani i po zadatku nemi. Ko bi pomislio da će zanemeti zauvek i otići u tamu... Nedelju dana ranije kako sam se samo nadala da ću izaći iz kuće. Da je bilo tako, i ja bih sigurno bila sa njima u tim prokletim kolima... - rekla je u ispovesti za „Blic“ Suzana Pavlović, bivša ukućanka „Velikog brata“.
Njenih troje bliskih prijatelja, takođe bivših ukućana „Velikog brata“, Elmir Kuduzović (26), Zorica Lazić (24) i Stevan Zečević (24), poginuli su 28. decembra uveče u nesreći kod Obrenovca. Suzana je tada bila u kući, a priseća se trenutka kada je saznala za tragediju.
- Čekali su me rodbina, ljudi iz organizacije, psiholog, lekari. Rekli su mi: „Budi hrabra, bila si u kući najpribranija, sada budi jaka“. Prvo sam pomislila da se nešto desilo mojima. A onda su mi rekli.
Nisam mogla da dišem. Odneli su me do auta. Posle se slabo čega i sećam - govori Suzana koja dva dana nakon što je napustila kuću nije progovorila ni reč.
Suzana kaže kako danima ne može da izbriše potresne slike sa sahrana svojih prijatelja.
- Dan za danom. Sa sahrane na sahranu. Idem, a ne mogu da idem. Trudiš se da budeš jak, ali teško je. Gledam u njihove roditelje, braću, pa skupljam snagu da ne plačem. Toliko tuge na jednom mestu... Tanja je pala u nesvest. Na Zekinoj sahrani nisu mi dozvolili da prisustvujem ukopu. Elmirova majka želela je da se ja poslednja oprostim od njega. Zoka, moja kraljica, kako je bila lepa... Život ih je uzdigao visoko, a onda im uzeo sve. Ona prokleta kuća - govori Suzana.
Neprekidno joj zvoni telefon. Zovu je Tanja Obradović, Zekin brat Marko, prijatelji. Teše je i raspituju se da li je spavala, jela.
- Ne mogu da podnesem da budem sama. Ljudi me zovu, na ulici me zaustavljaju, izjavljuju mi saučešće, grle, teše me. To mi zaista mnogo znači. Ipak, volela bih da negde pobegnem i pustim da bol prolazi. Znam da vreme ne može da stane i da život mora da ide dalje. Ne znam kako će moj život izgledati posle svega. Znam samo da nikada više neću biti ista - kaže Suzana Pavlović i pali cigaretu za cigaretom, pokušavajući da mobilnim telefonom pozove Elmirovu majku Zlatu.
Zlata je, međutim, još u šoku i kako kaže njen mlađi sin Almir Kuduzović, ne može da priča ni sa kim. Stalno plače, kao i otac, sestra i on. Ne mogu da se pomire s tim da je Elmir poginuo. Sa njima u Gračanici kod Tuzle je i Slaviša Lakić, Elmirov najbolji drug iz kuće „Velikog brata“, koji posle tragedije, kako kaže Almir, „ne može da dođe k sebi“.
- Elmir i Slaviša postali su nerazdvojni još u kući. I posle izbacivanja nastavili su da se druže, a planirali su i da se okume. Na Elmirovoj sahrani Slaviša je bio, takoreći, u bunilu, morao sam da ga šamaram ne bih li ga malo osvestio - priča Almir.
Sahrani su prisustvovali svi bivši ukućani „Velikog brata“. Pored porodice, nesreću su najteže podnele Tanja Obradović i Suzana Pavlović.
- Tanja čak pet dana nije okusila hranu. Stalno je bila pod lekovima. Na sahrani je pala u nesvest, pa je dolazila i Hitna pomoć - kaže Almir.
Almir ne veruje da je Elmir bio pijan kada je preuzeo volan.
- Bio je veoma savestan i ne bi sebe ni druge doveo u opasnost. Možda su pred put u Loznicu popili po jedno piće, ali sigurno ne više. Bivši ukućani koji su te večeri bili sa njim rekli su mi da nisu imali vremena za opuštanje i provod u Beogradu - kaže za „Blic“ Almir Kuduzović.
petak, 4. siječnja 2008.
Sahranjeni Stevan, Zorica i Elmir
Stevan Zečević Zeka (24), Zorica Lazić (24) i Elmir Kuduzović (26), troje bivših ukućana serijala „Veliki brat“ koji su poginuli u petak oko 23.30 sati kod mesta Ušće, sahranjeni su u mestima u kojima žive njihove porodice.
Elmir Kuduzović je, vozeći „sitroen C4“ brzinom od 110 kilometara na sat, u krivini naglo stisnuo kočnicu, automobil je proklizao i skliznuo s puta. Preleteo je preko uvale i udario u drvo. Silovit udarac bio je smrtonosan za Kuduzovića, Zečevića i Lazićevu. Automobil je pao u reku Vodraža i odmah se napunio vodom, a Vladimir Sarić (23), vlasnik „sitroena“ koji je sedeo na mestu suvozača, uspeo je da se provuče kroz razbijenu šoferšajbnu i otpliva do obale.
Elmir Kuduzović, poslednji od stradalih ukućana „Velikog brata“, juče je sahranjen na lokalnom groblju u selu Gračanica kod Tuzle. Elmirovoj majci Zlati omogućeno je da u lokalnoj džamiji bude pola sata bude pored mrtvog sina.
- Svi smo još u šoku i ne verujemo da je Elmir poginuo. Majka stalno plače, pod lekovima je pa su joj dozvolili da bude nakratko pored Elmirovog tela - kaže za „Blic“ Almir Kuduzović, Elmirov mlađi brat.
Dan pre Elmira, na poslednji putovanje ispraćena je Zorica Lazić, njegova drugarica iz kuće „Velikog brata“. Dok je sneg vejao, na groblju u beogradskom naselju Mali Mokri Lug, od nje se oprostilo nekoliko stotina rođaka, prijatelja, poznanika, obožavalaca, kao i mladići i devojke sa kojima je delila „dobro i zlo“ tokom boravka u kući. Zorica je sahranjena u Malom Mokrom Lugu, gde je njena porodica planirala uskoro da se preseli.
Ljudi su prilazili Zoričinom kovčegu, stavljali cveće, koje je obožavala, izjavljivali saučešće majci Jovanki, ocu Dragoljubu, braći i dečku Đorđu Kuzmanoviću.
- Umesto da spremamo veselje, sahranjujemo te jedinice moja. Očekivala si slavu i uspeh, a sada te pokriva crna zemlja - kukala je majka Jovanka.
Njen drug Stevan Zečević Zeka sahranjen je poslednjeg dana 2007. godine u rodnom Novom Sadu. Brojni prijatelji, kao i drugovi i drugarice iz „Velikog brata“ pokušavali su da pruže reči utehe roditeljima i bratu, ali bezuspešno.
- Našeg Stevana više nema. Otišao je bez pozdrava. Kako ćemo, sine, da živimo bez tebe - plačući su pitali neutešni roditelji.
Sahranama su prisustvovali i svi njihovi bivši sustanari koji još ne mogu da poveruju da su ova tri mlada života zauvek ugašena.
- Izvinite, ne mogu da pričam - rekao je potreseno Đorđe Stojanović koji je do Gračanice putovao sa Aleksandrom i Natašom.
Ni Jeleni Žeželj, bivšoj devojci Stevana Zečevića, juče nije bilo do razgovora. - Nije mi dobro. Šta da vam kažem. Ovo je strašno - rekla je tužno i pomalo odsutno Jelena Žeželj, a njen saputnik Miloš Vasiljević nam je objasnio.
- Uskoro stižemo u Tuzlu. Svi smo konfuzni, nije uopšte lako. Vlada neka napeta atmosfera. Tužno je... - rekao je kratko Miloš.
Suzana Pavlović najteže je podnela ovu tragediju.
- Dete nam već tri dana nije kod kuće, u Beogradu je zbog sahrana. Sve joj je mnogo teško palo. U početku nije htela da priča ni sa kim. Samo je plakala - rekao je Vitomir Pavlović za „Blic“ i objasnio da je njoj najteže pala sahrana Stevana Zečevića Zeke.
srijeda, 2. siječnja 2008.
SAOPSTENJE UKUCANIMA
VELIKI Brat pozvao je u subotu oko 18 časova sve ukućane da se okupe u dnevnoj sobi. Rekao im je da se obuku i da spakuju svoje stvari.
To su i učinili. Zatim je jednog po jednog pozivao u ispovedaonicu. Tamo im je rekao da odu do tajne sobe. Ovde su ih čekale dve voditeljke producentske kuće "Emoušn", od kojih je jedna bila Ana Mihajlovski.
Neobavezno su razgovarale sa svakim pojedinačno. Najpre bi im saopštile da su im porodice dobro, ali da se napolju dogodilo nešto strašno. Po istom scenariju, sedmoro preostalih ukućana saznalo je da su Zorica Lazić (24), Stevan Zečević (24) i Elmir Kuduzović (26) poginuli u saobraćajnoj nesreći, u subotu oko ponoći, na šabačkom putu. Poslednji je kuću napustio Živan Janićijević Burek, a ove trenutke i izlazak iz kuće kamere nisu snimale.
Kuća "Velikog Brata" je ispražnjena, a na serijal "Očekujte neočekivano" stavljena je tačka. Svi su plakali. Lekari Hitne pomoći dali su svim učesnicima rijaliti šou programa tablete za smirenje. Iako su se organizatori plašili reakcije Suzane, koja je bila najbliža s nastradalima, ona je dobro podnela ovu strašnu vest.
To što su ukućani ostali prisebni može da bude posledica šoka i duge izolovanosti, pa lekari pretpostavljaju da će novonastale situacije postati svesni tek za nekoliko dana.
- Više od dva časa, pre nego što je ukućanima saopštena strašna vest, naša ekipa, kao i psiholog s Vojnomedicinske akademije, posmatrala je ukućane na plazma televizoru - objašnjava za "Novosti" dr Bosa Erceg, šef ekipe Hitne pomoći koja je bila u Košutnjaku. - Čekao se najpogodniji trenutak. Ukućani su se pitali zbog čega ne dobijaju jelku, i posumnjali su da se nešto događa. Nije bilo buđenja uz muziku, a ni dnevnog zadatka. Izgleda da su shvatili da se nešto dešava, ali svakako nisu mogli da pretpostave šta.
Većina ukućana, koje su porodice sačekale u Košutnjaku, ostala je u Beogradu, odakle će i obići porodice nastradalih. Policija još nije zvanično saopštila uzroke tragedije. Međutim, kockice se polako sklapaju. Kako nezvanično saznajemo, "sitroen C4" kretao se brzinom između 120 i 150 kilometara na čas. Kuduzović je, inače, sam od Vladimira Sarića, vlasnika kola, tražio da "isproba mašinu" u blizini Obrenovca.
Osim činjenice da je put loš, klizav i slabo osvetljen, otežavajuća okolnost bila je i vozačevo nepoznavanje trase. Zato se spekuliše da Kuduzović nije ni kočio, misleći da se put nastavlja pravo, baš tamo gde je krivina. Nekoliko metara ispred mosta na reci Vukodraž auto je izleteo s kolovoza i, na krovu, završio u vodi.
Rezultati obdukcije još nisu poznati, ali se pretpostalja da su poginulima od jakog udarca slomljene kičme, što je izazvalo trenutnu smrt.
Ukućani nisu juče mogli da pričaju o poginulima. Ipak, Danilo Tomić sakupio je snagu i rekao:
- Poslednji put sa Zekom sam se čuo u petak, nešto pre 23 časa. Evo, baš gledam poruku na mobilnom telefonu koju mi je poslao. Pet minuta kasnije, i Zorica se javila svom dečku. Trebalo je da se nađemo u Loznici. Oni su krenuli iz Beograda, a ja iz Užica. Sat i po vremena potom zvala me je Tanja Obradović i, vrišteći, rekla šta se desilo. I dalje mi nije jasno kako. Vozio sam se sa Elmirom nekoliko puta. Voleo je brzu vožnju, ali je zaista bio vešt za volanom.
Ovo je prvi put od kada se "Veliki Brat" prikazuje u svetu da su bivši ukućani poginuli. Takođe, nikada se nije desilo da je rijaliti šou završen pre vremena.
SAHRANE
STEVAN ZEČEVIĆ biće sahranjen poslednjeg dana stare godine u 14.30 u Novom Sadu. U domu porodice Zečević ni u nedelju niko nije imao snage za priču. Zorica Lazić i Elmir Kuduzović biće ispraćeni do večne kuće 1. januara 2008. godine u Zemunu, odnosno Gračanici kod Tuzle.
NAJTEŽI ZADATAK
VEST da Elmira više nema ocu Džemalu saopštio je Dino Čolić, Gračaničanin koji je tri i po decenije radio u Francuskoj. Iako su mnogi već znali za tragediju na šabačkom putu, niko nije imao hrabrosti da komšiji saopšti da mu je sin poginuo.
- Teži zadatak nisam imao u životu. Nikad neću zaboraviti taj bol na Džemalovom licu - kaže Čolić.
Kuću porodice Kuduzović obilaze stotine komšija, prijatelja i rođaka, koji izjavljuju saučešće.
NAGRADA
UKUĆANI su novac od nagrade - 100.000 evra - podelili na ravne časti. Ipak, već se pominje da će ga se odreći i podeliti porodicama Kuduzović, Lazić i Zečević.